Ein Brief für Emma
Kurzgeschichte
Es istbiti (pomoćni glagol za gradnju perfekta) 8 Uhr morgensujutro, jutrom. Emma steht aufna und kleidet sich für den Tag. Nach einem kurzen Abstecher ins Badezimmerkupatilo, wo sie ihre Zähne putzt, begibt sie sich in die Küche. Dort gönnt sie sich einjedan | neodređeni član Frühstück, bestehend aus einem Brothljeb | kruh mit Honig und einer heißenzvati se Tassešolja, šoljica Kaffee, um gut in den Tag zuka | za | kod startenpočinjati.
Kratka priča
Jutro je, 8 sati. Ema ustaje i oblači se za dan koji je pred njom. Nakon kratkog odlaska u kupaonicu, gdje pere zube, kreće prema kuhinji. Tamo se počasti doručkom sastavljenim od kruha s medom i šoljicom vrućeg kafe, kako bi dobro započela dan.
Iznenada, tišinu prekida zvuk. Glasno zvono odjekuje. „Oh, neko zvoni“, pomisli Ema i radoznalo odloži šalicu. Ustaje i brzo prilazi ulaznim vratima da vidi ko joj toliko rano ujutro dolazi u posjetu.
Kada Ema otvori vrata, ništa ne vidi. Nikoga nema na vidiku. No, njezinu pažnju brzo privlači nešto na podu – koverta. Misteriozno pismo bez pošiljatelja. S osjećajem čuđenja podiže ga i vraća se u kuhinju, mjesto gdje je ovaj neočekivani jutarnji doživljaj započeo.
Ema sjeda za kuhinjski stol držeći pismo u ruci. Pitanja joj se vrtoglavo roje po glavi: Ko bi mogao biti pošiljatelj? Koju poruku pismo sadrži? I zašto je pismo samo, bez ikakvog glasnika, ostavljeno pred njenim vratima? Pažljivo promatra omotnicu. Na pismu piše „za Emu“, napisano elegantnim, gotovo plesnim rukopisom.
S oklijevanjem otvara pismo. U njemu pronalazi pozivnicu na misteriozan događaj, održan na mjestu koje joj je dobro poznato – staroj vili na rubu grada, koja je već godinama napuštena. Pozivnica obećava noć punu iznenađenja i tajni.
Zaintrigirana i malo uzbudjena, Ema razmišlja što bi ovo misteriozno događanje moglo značiti. Osjeća kako joj znatiželja raste. Pismo joj je donijelo jutro koje je sve samo ne uobičajeno. S odlučnim osmijehom, Ema odlučuje prihvatiti poziv. Vidi to kao početak avanture, možda čak i početak priče koja jedva čeka da bude ispričana.
Dok ponovno čita pismo, razmišlja o tome što bi mogla očekivati. Tajanstveno, neočekivano – to je upravo ono što je Ema uvijek tražila. S posljednjim gutljajem kafe, ustaje, odlučna da ovom danu da preokret koji nikada nije očekivala.
