Ein Tag zu Hause

Als ich heute MorgenMorgen - jutro | morgen - sutra aufwachte, spürte ich sofort, dass etwasnešto nicht stimmte. Mein Kopf schmerzte, und mein Körpertijelo fühlte sich schwerteško anna, wie Blei. Es warbiti (pomoćni glagol za gradnju perfekta) klar, dass ich krankbolesno war und zuka | za | kod Hause bleibenostajati musste.

Kada sam se jutros probudila, odmah sam osjetila da nešto nije u redu. Glava me boljela, a tijelo mi se osjećalo teško, kao olovo. Bilo je jasno da sam bolesna i da moram ostati kod kuće.

Pozvala sam u ured da prijavim svoj izostanak. Misao da ću cijeli dan provesti u krevetu bila je istovremeno razočaravajuća i malo utješna. Prozor je puštao nježnu svjetlost jutra, a svijet izvan njega se činio čudno dalekim.

Da bi odvratila misli, posegnula sam za knjigom koju sam dugo željela pročitati. Stranice su činile da se osjećam utješnije sa svakom riječju koju sam čitala. Bilo je kao da imam tihog saputnika uz sebe koji mi pomaže zaboraviti na vrijeme.

U pauzama između poglavlja slušala sam svakodnevne zvukove kuće. Kucanje sata, brujanje frižidera i povremeno cvrkut ptice na prozoru donosili su umirujuću rutinu u inače tako tih dan.

Kako je dan odmicao, i dalje sam se osjećala slabom, ali nekako obnovljenom. Prisilna pauza mi je dala prostora za disanje i razmišljanje, koje inače nisam imala u svom zauzetom životu.

Sada, u nježnoj svjetlosti sumraka, osjećala sam duboku zahvalnost za neočekivani mir. Znala sam da je sutra novi dan, ali za trenutak sam bila jednostavno zahvalna što sam kod kuće i što se oporavljam svojim tempom.